О књизи: година / Није случајно да су кључне речи у наслову чланак је под наводницима. Ствар је у томе што овога пута нећемо говорити о перцепцији етничких Јевреја и јудаизма источнословенском фолклорном традицијом, о којој смо већ писали (Белова 1997, Белова 1999, Белова 1999а). У овом чланку желимо да се позабавимо питањем који су знаци, са становишта носилаца традиционалне словенске сељачке културе, довољни да предмет или лик у њиховим очима добије статус „јеврејског”. Напоменимо да ће предмет наше пажње бити културни феномени који нису генетски повезани са јеврејском традицијом, али имају низ типолошки сличних обележја са јеврејским ритуалима (као што их виде њихови словенски суседи). Стога ћемо размотрити један конкретан случај имплементације опозиције „пријатељ-непријатељ“, када елементи „сопствене“ културе почињу да се доживљавају као „ванземаљске“ (тј. „јеврејске“) и покушаћемо да анализирамо механизми ове трансформације Олга Белова